Да се не заборави чији смо...

У петак 23.11.2018. године у нашој школи је на достојанствен начин обележена стогодишњица од завршетка Првог светског рата. У знак сећања на наше славне претке у програму су учествовали наши  ученици и наставници.

Хор наше школе, уз музичку пратњу наставнице Нине Буден,  отворио је свечаност песмом ,,Тамо далеко" и изазвао нескривене емоције свих присутних.

Ученица петог разреда  Теодора Ковачевић говорила је своју песму ,,Слава српским ратницима" за коју је баш тог дана на Општинском такмичењу добила прву награду.

Ликове  Момчила Гаврића, најмлађег каплара Српске војске који је са осам година прошао албанску голготу  и мајора Стевана Туцовића дочарали су ученици осмог разреда Урош Палевић и Урош Митић.

Лик доктора Арчибалда Рајса, швајцарског држављанина, а  ,,Србина по опредељењу" тумачио је Марко Симић, ученик шестог разреда.

 Најодликованију жену борца у Првом светском рату, Милунку Савић,  представила је Миа Станковић,  ученица осмог разреда.

Легендарну српску песму ,,Марш на Дрину" на клавиру и виолончелу извеле су сестре Лара и Теодора Ботић.

Зое Ђелов, ученица шестог разреда, читала је писма са ратишта  свога чукундеде Михаила Бајлонија  упућене породици...

 О  свом чукундеди, Животи Ковачевићу,   артиљерцу у Првом светском рату и носиоцу Албанске споменице, говорио је Павле Савић, ученик шестог разреда.

Лик свога прадеде Живка Марјановића, носиоца Албанске споменице,  на врло емотиван и упечатљив  начин оживео је наставник Иван Мишкељин.

Своје  виђење о храбрости српских војника  у Првом светском рату који су  ,,и боси били бржи од аустроугарских коњаника јер их је носило срце..." изнела је наставница историје Сања Бабић.

Кроз овај својеврсни историјски час водила нас је  Елена Гезовић, ученица петог разреда.

Дивно је било видети ове младе људе који се са поносом сећају својих предака и који никада неће заборавити ко су и чији су ...